Posle neuspešne privatizacije BIP Agencija za privatizaciju donela je odluku o restrukturisanju ovog preduzeća i da traži novog vlasnika. U Agenciji, kao i u preduzeću, potvrđuju da ima zainteresovanih stranih investitora koji bi da kupe ovu pivaru, ali je još rano govoriti o potencijalnom strateškom partneru. Odlukom o restrukturisanju odblokiran je račun preduzeća koji je bio u blokadi od 2008. godine kako bi omogućila poslovanje, kaže Slavko Škobić, direktor i privremeni zastupnik državnog kapitala. Inače, proizvodnja piva nije prestajala, a radnici plate primaju redovno. Prosečna zarada u BIP-u je oko 26.000 dinara. Cilj je da povećaju proizvodnju sa sadašnjih 280.000-290.000 hektolitara na 450.000-500.000 hektolitara. Jer, potencijalni kupac ima jasne kriterijume kada se opredeljuje da kupi pivaru, a to je procenat tržišnog učešća. Beogradska pivara sada ima oko pet odsto tržišnog učešća.
Posle neuspešne privatizacije BIP Agencija za privatizaciju donela je odluku o restrukturisanju ovog preduzeća i da traži novog vlasnika.
U Agenciji, kao i u preduzeću, potvrđuju da ima zainteresovanih stranih investitora koji bi da kupe ovu pivaru, ali je još rano govoriti o potencijalnom strateškom partneru.
Odlukom o restrukturisanju odblokiran je račun preduzeća koji je bio u blokadi od 2008. godine kako bi omogućila poslovanje, kaže Slavko Škobić, direktor i privremeni zastupnik državnog kapitala.
Inače, proizvodnja piva nije prestajala, a radnici plate primaju redovno. Prosečna zarada u BIP-u je oko 26.000 dinara.
„Cilj nam je da povećamo proizvodnju sa sadašnjih 280.000-290.000 hektolitara na 450.000-500.000 hektolitara. Jer, potencijalni kupac ima jasne kriterijume kada se opredeljuje da kupi pivaru, a to je procenat tržišnog učešća“, kaže Škobić i dodaje da Beogradska pivara sada ima oko pet odsto tržišnog učešća.
BIP-ova proizvodnja je na lokaciji u centru Beograda, a kao opcija se pominjalo njeno izmeštanje u Krnjaču. Tamo ovo preduzeće ima građevinski uređen prostor od deset hektara, a na državi i potencijalnom kupcu, u zavisnosti od dogovora, jeste da li će proizvodnju izmestiti na tu lokaciju.
Jedna od opcija o kojoj se razmišlja je da se novom vlasniku ponudi „uvezan” kapital države od 51,99 odsto i malih akcionara. Inače, vrednost akcija na Berzi ove pivare se sunovratila sa 600 na 36 dinara po akciji što je razlog za nezadovoljstvo vlasnika ovih papira.
Plata direktora 3.500 evra
Vojislav Ćorović, predsednik Udruženja „Novi akcionar”, kaže da oni nisu zadovoljni najavama da će dug od 15 miliona evra koji su napravili loši vlasnici da se konvertuje na teret kapitala celog preduzeća, već smatraju da treba da se uradi na teret državnog dela, jer državu smatraju odgovornom za lošu privatizaciju.
„Nemamo poverenja u novo rukovodstvo da će domaćinski da se odnose prema preduzeću. Tome u prilog ide i to što je novi direktor Škobić sebi odredio platu od 3.500 evra, a Upravni odbor u kome su njegovi ljudi mu je to verifikovao. Plata pravnika je u BIP-u 140.000 dinara kao predsednika Republike“, kaže Ćorović.
Novog prvog čoveka BIP-a Slavka Škobića pitali smo da li su tačni navodi o tolikoj plati, a on je kratko odgovorio da mu je toliku platu potvrdio Upravni odbor.
Radivoje Vučetić iz Asocijacije nezavisnih sindikata ovog preduzeća kaže da se oni nadaju strateškom partneru, ozbiljnom kupcu iz pivarske branše koji će modernizovati fabriku, ali kaže da su svesni da će biti teško povratiti stare pozicije.
BIP, tačnije 51,9 odsto akcija iz portfelja Akcijskog fonda, prodat je litvansko-švedskom konzorcijumu u julu 2007. godine za oko 21,4 miliona evra i investicioni program u vrednosti 5,1 miliona evra.
U februaru ove godine Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor zbog neizvršenja investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 2,6 miliona evra, neizvršenja obaveze otkupa akcija od malih akcionara, zato što novi vlasnici nisu plaćali poreze pa je država morala prinudnom prodajom osnovnih sredstava preduzeća da naplaćuje dug, kao i raspolaganje imovinom suprotno odredbama ugovora.